Čika Gonzalo vakcinisao Monakovu pobesnelu decu – Juve je preozbiljan!
Mladi, lepi, ambiciozni, ali ipak još nezreli za ono najbolje što Evropa ima da ponudi. Juventus je u prvom sudaru sa Monakom u polufinalu Lige šampiona simulirao fudbalskog majstora koji mladom šegrtu onako ležerno, uz cigaru u ustima, objašnjava kako se radi posao. Nema se šta zameriti ni Kneževima, digli su pravu bunu ove sezone, hrabro se suprotstavili i jednom od starih članova fudbalske aristokratije na Starom kontinentu, ali na kraju se jednostavno ispostavilo da Stara dama ima čvršći oklop, jače oružje pa i mnogo više godina na bojnom polju. Gonzalo Iguain – uz obilatu pomoć Danija Alvea i Paula Dibale – navukao je uniformu dželata i sa dva gola za pobedu od 2:0 na stadionu Luj drugi nagovestio da bi onih 90.000.000 evra koliko je Juve platio za njegov ugovor mogao da isplati već u debitantskoj sezoni u Torinu.
Jer uspe li da neprikosnovenom vladaru kalča donese evropsku titulu ta astronomska suma koja je završila na Napolijevom računu predstavljaće pravu sitnicu. Strovaljivali su i bogatiji klubovi mnogo veće pare ne bi li se dočepali “ušatog”, ali su ostajali kratkih rukava.
Juventus je na korak od cilja. Dva da budemo precizni, ali po svemu onome što smo večeras videli – i ne samo večeras – šanse da Juve ispusti dva gola prednosti na domaćem terenu jednake su onima da princ Albert drugi od Monaka abdicira i posveti se baštovanstvu.
Mada se mora priznati – nije se Monako obrukao danas. Cela ova sezona, sa sve ovom večerašnjom utakmicom, služi mu na ponos. Leonardo Žardim je ispao veliki šmeker pošto nije želeo da odustane od ultranapadačkog fudbala koji mu je i doneo polufinale Lige šampiona. Napadali su domaći od prvog minuta, ali za razliku od Mančester Sitija i Borusije Dortmund, pa ranije i Totenhema, moskovskog CSKA i Bajera iz Leverkuzena, Juve zna kako se igra sa takvima.
Istina, morao je i Đanluiđi Bufon u nekoliko navrata da vadi kestenje iz vatre, paradama je zaustavljao udarce Kilijana Mbapea i dva puta Radamela Falkaa. Mbape je, treba i to reći, još jednom pokazao koliki je talenat. Imao je protiv sebe najčvršći zid u svetu fudbala i – video se. I te kako se video. Mnogo više nego, samo primera radi, Antoan Grizman sinoć protiv Reala.
Međutim, preko puta je prosto bio jači tim. Ni izbliza toliko atraktivan, možda i malo sporiji, nekad na oko i u potčinjenom položaju. Privid. Budite uvereni – Juventus je sve kontrolisao. Od prvog do poslednjeg minuta. Svaki pedalj terena bio je pokriven, svaku protivničku grešku Italijani su videli i pre no što je bila načinjena.
Mada onaj prvi gol, iz 20. minuta, ne treba ni pripisivati nekakvoj neopreznosti domaćeg tima. Bila je to jednostavno savršena akcija. Duga lopta Klaudija Markizija, Dibala je petom sproveo do Alvesa, dupli pas sa Iguainom, pa povratna – opet petom – tako dobra da su četvorica Monakovih igrača mogli samo okom da je isprate. I Iguainova egzekucija.
Perfekcija. 
Ni tada mladi Monakovi lavovi nisu stali. Naprotiv, još više su se zaleteli. Međutim, taman da su im se pridružili i navijači sa tribina teško da bi uspeli da probiju bedem pred Bufonovim golom.
A Juventus? Miran, strpljiv, opušten kao da igra sa drugarima u balonu. Opet varka. Jer u Juventusovoj igri skoro da nema falinke. Lepota je u drugom planu. Rezultat u prvom. Italijani su to. Decenijama je to uvežbavano. Pa i kad bi neku obećavajuću akciju pokvarili klizanjem ili lošim pasom – nikom ništa. Idemo dalje. Kad? Kad bude moglo. Za minut, za 20, za 50… Sve je jedno. Prilika će doći. I Juve će biti tu da je sačeka.
Pokazna vežba u 59. minutu. Timu Bakajoko se zaigrao na sredini terena, Paulo Dibala – nije samo vrcavi napadač od vic poteza – bio je spreman poput kobca. Odmah lopta doAlvesa i još jedna savršena lopta do Iguaina za njegov 31. gol u prvoj sezoni u dresu toprinskog velikana – 2:0. Poslednji igrač koji je za sezonu postigao 30 ili više golova (u njegovom slučaju 32) bio je David Terezege još na prelazu sa 2001. na 2002. godinu.
Žardim opet dosledan – umesto veziste napadač, umesto zadnjeg veznog ofanzivni vezni. Valer Žermen i Žoao Mutinjo su u završnici meča težište igre prebacili sasvim uz Juventusovog kaznenog prostora. Da je bilo koji drugi tim bio protivnik rekli bismo da je gol visio u vazduhu. I zaista, bilo je tu nekoliko veoma rizičnih naleta domaćina. Posebno onaj uz 90. minuta kada je Bufon i četvrti put izbriljirao poslavši Žermenov udarac u kornu.
Dati gol Juventusu? Pa to je pakleno težak zadatak. Pitajte samo Barselonu.
MONAKO – JUVENTUS 0:2 (0:1)
/Iguain 29, 59/
Stadion: Luj drugi;
Sudija: Antonio Mateu Lahoz (Španija).
Monako (4-4-2): Subašić – Dirar, Žemerson, Glik, Sidibe – Silva (od 82’ Ture), Bakajoko (od 67’ Mutinjo), Fabinjo, Lemar (od 67’ Žermen) – Mbape, Falkao;
Juventus (5-3-2): Bufon – Alves, Barzalji, Bonuči, Kjelini, Sandro – Markizio (od 81’ Rinkon), Pjanić (od 77’ Lemina), Dibala – Mandžukić, Iguain (od 77’ Kvadrado).
Mozzartsport.com